Одржана XV Научно-стручна конференција са међународним учешћем
"Климатске промене и урбанизација"

XV Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Климатске промене и урбанизација" одржана је 26. маја 2023. године у Београду, у организацији Удружења инжењера Београда. Суорганозатори конференције били су Инжењерска академија Србије и Савез инжењера и техничара Србије, а покровитељ Министарство науке. технолошког развоја и иновација Републике Србије.

 Повод за организацију конференције је потреба за приказом досадашњег искустава у домаћој и међународној пракси, за едукацијом и бржом имплементацијом наше законодавне регулативе и регулативе ЕУ. Мотив одржавања научно-стручне конференције је : Свака епоха развоја цивилизације са собом доноси одређене промене у биосфери (свету природе), техносфери (свету људских достигнућа), социосфери (друштвеном свету), инфосфери (знању и информацијама) и психосфери (стању духа, културе, облику и начину понашања, религији). У градовима због загађења атмосфере имамо већу температуру ваздуха за 1-20ºC, влагу мању за 4-6%, већу облачност 10%, честу појаву магле 30-100%, за разлику од незагађене средине аероседимент је у загађеној до 10 пута већи, а количина сунчевог светла мања око 15%. Очување природе је најважнији задатак садашњих генерација, да би и будуће генерације могле да планирају и граде своја насеља. Пораст урбанизације и климатске промене стварају сложене ризике, али градови такође пружају могућности за климатске акције, са зеленим зградама, обновљивом енергијом и одрживим транспортним системима који повезују урбана и рурална подручја. Све то може довести до инклузивнијег и праведнијег друштва, кроз укључивање свих интересних страна у климатско планирање и доношење праведних одлука и ослањање на староседелачко и локално знање и искуство.

Циљ одржавања научно-стручне конференције је констатација да је данас сазрела свест о стварању здравих градова еко - градова по принципима одрживог развоја. Циљ је да урбани развој пронађе одржива решења за непрекидан раст становништва у урбаним срединама и решавање проблема климатских промена, а насеља и градови такође пружају могућности за климатску акцију, са зеленим зградама, обновљивом енергијом и одрживим транспортним системима. Сагледавањем потенцијала природних екосистема могуће је умањење климатских ризика и омогућавање боље будућности човечанства, јер су здрави екосистеми отпорнији на климатске промене и обезбеђују храну и пијаћу воду. Обнављањем деградираних екосистема, ефикасним очувањем копна и слатководних и океанских станишта на планети, човечанство у будућности може да рачуна и на капацитете природе да апсорбује и складишти угљеник имајући у виду да је за све напред наведено неопходна и адекватна финансијска и политичка подршка. Концеп скупа подразумева сагледавање стања и проблематике кроз излагања аутора, дискусију и размену мишљења, расправу по четири тематске области и доношење предлога закључака за решевање насталих проблема.

Тематске бласти разматране на конференцији су: Прописи, израда и спровођење планова, постојеће стање, проблеми и прогнозе; Планирање и аспекти заштите простора и животне средиине; Предлози за деловање и Млади истраживачи са приказом радова студената младих истраживача на изложби и презентацији радова.

Презентовани су радови студената Саобраћајног факултета Универзитета у Београду,са темом: Алтернативни видови саобраћаја, екологија и проблеми простора великог града у сусрет климатским променама. Ментори: доцент др Ранка Гајић, дипл.инж.арх, доцент др Светлана Батарило, дипл.инж.арх.

Презентовани су и радови са изложбе студената 2. године Мастер академских студија архитектуре – усмерење урбанизам, Архитектонског факултета Универзитета у Београду, са темом: Одрживи територијални развој подручја Звездарске шуме. Ментори: в. професор др Бисерка Митровић, асистент Мирјана Бараћ, асистент др Јелена Марић, Архитектонски факултет Универзитета у Београду.

Свечано отварање Конференције је почело уводним излагањем председника Удружења инжењера Београда проф. др Весне Златановић-Томашевић, диа. о истoријату Савеза инжењера и техничара Србије, поводом прославе 155 година од оснивања Савеза.

Скупу је присуствовало око 30 стручњака и студента Саобраћајног факултета Универзитета у Београду. Радни део скупа се одвијао у оквиру преподневних и послеподневних презентацији радова, по тематским областима. Своје реферате на Конференцији презентовали су стручњаци из Министарства здравља Републике Србије, Академије а рхитектуре Србије, Инжењерске aкадемиј е Србије, Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, Универзитета „Унион-Никола Тесла“ у Београду, Привредне академије у Новом Саду, Ф акултета за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду, Војне академије Универзитета у Београду,Телекома Србије, Београд, MS(ECP),CPM Consulting, Београд, Асоцијације просторних планера Србије,Удружења Нова планска пракса Београд, Удружења Изградња и Удружења инжењера Београда.

Излагања и презентације радова је пратила одговарајућа стручна расправа, што је учесницима омогућило да се детаљније упознају са проблематиком обрађеном у презентованим радовима.

Усвојени закључци са XV Кoнференције су следећи:

1. Када се постави питање ко је одговоран за климатске промене, мисли се на промене које су изазване људском активношћу. Мора се имати у виду и да је једино човек способан да укроти силе природе и да њихову енергију искористи за сопствене потребе. Вода и ветар су покретали млинове вековима, али права промена се догодила проналаском парне машине и почетком индустријске револуције и већом употребом угља. Дугогодишња производња и сагоревање угља, нафтних деривата и природног гаса довели су до повећања концетрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери и то ће имати дугорочне последице по климу наше планете. Британски инжењер Гај Kалендар је још 1938. у свом раду : „Вештачка производња угљен-диоксида и његов утицај на климу“,навео и сугерисао да употреба фосилних горива може изазвати промене у клими. Повећана концентрација CO2 у атмосфери је од друге половине 19. века до данас повећала загревање од око 1,1° C . Промена температуре на нашој планети ће изазвати и бројне друге последице, топљења поларних капа и глечера, пораст нивоа мора, повећане учесталости екстремних временских догађаја и ацидификације (повећање киселости) океана.

2. Један од одговора урбанизације на климатске промене је тежња да функције управљања простором буду очуване на прихватљивом нивоу и у условима екстремних метео и геолошких стихија. На простору Србије изграђеност путне мреже је у таквом обиму, да је потребна нова организација у делу који се односи на њено одржавање, примерена новоизграђеној и даље планирано м развоју путне мреже. При новој организацији треба да се уведе и заштитни појас простора путног правца, како би се путна мрежа повезала са геолошком средином на којој егзистира. Неуспешност санација последица јаких земљотреса за прихватљив ниво треба да има, прихватљиву повредљивост градских фукција и фукција околних простора у зони плеистосеиста.

3. Предложени кључни менаџмент, стандарди за ЗЖС и мере против климатских промена указују да “Има доста простора за побољшање.“Стање у Србији се прати, али смо у реализацији на почетку. Актуелна ситуација је сложена (COVID-19, ратна збивања у Украјини) и циљеви за декарбонизацију су успорени, а прошло је 50% времена.

4. Место и улога инвеститора објекта јавне намене, у поступку урбанистичког пројекта за изградњу објекта јавне намене, је корак по корак, а нови инструмент у области планирања и експропријације је оправдана примена у специфичним случајевима,која може убрзати реализацију пројеката. Измена и допуна планског документа је примеренија ако се користи у специфичним/посебним ситуацијама и није замена за План детаљне регулације.Потребно је доследно спровођење прописане процедуре-инвеститор/управљач, надлежни органи управе, стручни израђивач.

5. Подношење захтева за враћање имовине црквама и верским заједницама се поклапа са периодом потраге за локацијама за изградњу верских објеката кроз израду Студија верских објеката и локација за верске објекте на територији градских општина Београда у границама ГП Београда (2007. - 2010. године), а претпоставка је да су локације које су до данас пренете у власништво СПЦ биле предмет процеса натуралне супституције. Све посматране процесе одликује изразита нетранспарентност која се односи на измене планских решења, и податке о променама и основама промена власништва над грађевинским земљиштем и злоупотребу за радикалну измену градског пејзажа, приватизацију грађевинског земљишта и искључивање јавности из процесадоношења одлука

6. Ефикасно урбано законодавство је неопходан стуб одрживог урбаног развоја, a Закон о планирању и изградњи два пута подлеже изменама и допунама, и свака новија верзија све мање обухвата зелене површине и ставља га у оквире чисто архитектонске струке. Законска регулатива која покрива заштиту и планирање зелених површина може укључивати различите законе: Закон о животној средини; Закон о заштити природе; Закон о водама итд, a свака од ових правних области има доминантну област интереса, док су друге теме од секундарног значаја, а недостају и нове стратегије, правилници, упутства, а систем зелених повшина се и даље третира као подређена инфраструктура, и поступак регулације простора је сведен на неколико урбанистичких параметара. Планирање и заштита зелених површина је сложен процес и не потпада под једну законску област већ покрива широк спектар тема и може се посматрати у више различитих контекста који се могу или не морају односити једни на друге. Планирање је стална борба око намена простора одређених интересних група, што за последицу има да на планска решења утиче у великој мери интерес инвеститора – моћ капитала . Потребно је дефинисати виши интерес (будући да није јасно дефинисан), јер постаје инструмент манипулације, што често за последицу има непоштовање хијерархије планске регулативе и селективну примену закона.

7. Све већа урбанизација и висок раст становништва, у комбинацији са сложеном потражњом, стварају стални притисак на урбана подручја широм света. Саобраћај је један од најтежих и најсложенијих сектора за трансформацију. Од посебног значаја при избору оптималног доставног возила су његова управљивост, укупне димензије, старост, тихо, еколошки чисто, поседовање добрих сензора за повећану безбедност и друго. Као решења могу се применити: груписање наруџби, оптимизација руте и ноћне испоруке, дронови који ће боље функционисати у раширеним градовима где има доста простора за слетање, електрична возила јер су тиша и не изазивају емисије. Роба од више добављача може се поделити на мање пошиљк е , јер је могуће оптимизовати терет и величину камиона, ноћне испоруке ће смањити гужве током дана и омогућити добављачима да користе веће камионе, смањујући број испорука и смањујући трошкове до 50% увођење „међуградских” независни х система за транспорт робе, возила која су мала, лагана, тиха, безбедна, са ниским емисијама могу да се користе у градовима, као што су бицикли .

8. Питање инклузивности особа са инвалидитетом, односно особа са ограниченом мобилношћу, у саобраћајне системе градова, као и различит и проблем и са којима се ове особе сусрећу захтева ју да се пројектује саобраћајно окружење које ће моћи да одговори на различите захтеве особа са ограниченом мобилношћу. Примери добре праксе других земаља могу се искористити у процесу размене искустава и унапређења домаће регулативе и националног регулаторног оквира, у циљу адекватног третирања и укључивања особа са инвалидитетом у активан социјални живот града.

9. Под притиском глобалних климатских промена урбана подручја су постала значајан полигон за самоиницијативе и тестирање климатске акције. Управљање (governance) се сагледава као кључни приступ за ефективно и интегрално деловање на климатске промене. Истраживањем развоја и промене тематског опуса управљања климатским променама у урбаним подручјима у периоду од 1970-их до данас, је од управљања животном средином и управљања одрживим развојем, преко управљања митигацијом климатских промена, адаптивног управљања до трансформативног управљања климатским променама у урбаним подручјима и прегледом концепата уочава се развој различитих управљачких инструмента у односу на доминантне теме и приступе у решавању проблема климатских промена. Истраживање показује да се кроз нове теоријске оквире јављају нови инструменти, а да без управљачких инструмената не долази до промена у урбаним системима. Анализа указује да су у периоду настанка концепта УКПУП доминантани управљачки инструменти - примери из праксе кроз студије случаја, које примарно имају за циљ да идентификују параметре одрживости. Истраживањем развоја и промене тематског опуса управљања климатским променама у урбаним подручјима, показује да се кроз нове теоријске оквире јављају нови инструменти, а да без управљачких инструмената не долази до промена у урбаним системима. У периоду настанка концепта УКПУП доминантани управљачки инструменти имају за циљ да идентификују параметре одрживости. Самит у Рију 1992. говори о првом укључивању међународног и националних нивоа у УКПУП, где се заједно са ''градовима пионирима'' успоставља управљање на више нивоа у домену климатских промена. Кјото протокол 1997. године истиче важност теме митигације климатских промена и као последица креира се тржиште емисијама ГХГ. Париским споразумом 2015. године се тема адаптације коригује у резилијентност, чиме се истиче значај реаговања на несигурности које се јављају, и то кроз способност система да се промени у тренутку када више не може да се адаптира. Концепт трансформативног управљања, које настаје из неочекиваног, наглашава значај усмеравања на процесе управљања у односу на важећи нормативни приступ. Савремени приступ УКПУП треба да се бави процесима који омогућавају трансформацију система.

10. Више од 30% туриста на западној обали Истре, одседне у Поречу и околи н и као туристички најинтензивнијем подручју Хрватске. Тако изграђена л етна "предграђа" т оком вршне сезоне у Порештини привремено угосте и преко 100.000 људи у дану. Пореч је историјски град уједно планиран и изграђен на полуо стрву , претходно је био римски војни логор који има обиљежја утврђеног града. Унутар оквира окарактеризиране глобализације, стратешка потреба о вредновању одрживости у свим сферама с циљем остварења заданих развојних циљева (климатских акција, обновљиве енергије, одрживих развојних сустава) све је већа и не см е плански изостати.

11. Kонцепт паметних градова у домену јавног и приватног превоза морао би се ослонити на софтверска и технолошка решења која побољшавају постојећу инфраструктуру, олакшавају управљање и кориш ћ ење те унапређују превозни информациони систем и чине га интерактивним. Неки од примера који су повезани за управљање саобраћајем у „паметном“ граду су: мобилна увођење „међуградских” независни х система за транспорт робе, возила која су мала, лагана, тиха, безбедна, са ниским емисијама могу да се користе у градовима, као што су бицикли

8. Питање инклузивности особа са инвалидитетом, односно особа са ограниченом мобилношћу, у саобраћајне системе градова, као и различите проблеме са којима се ове особе сусрећу захтева да се пројектује саобраћајно окружење које ће моћи да одговори на различите захтеве особа са ограниченом мобилношћу. Примери добре праксе других земаља могу се искористити у процесу размене искустава и унапређења домаће регулативе и националног регулаторног оквира, у циљу адекватног третирања и укључивања особа са инвалидитетом у активан социјални живот града.

9. Под притиском глобалних климатских промена урбана подручја су постала значајан полигон за самоиницијативе и тестирање климатске акције. Управљање (governance) се сагледава као кључни приступ за ефективно и интегрално деловање на климатске промене. Истраживањем развоја и промене тематског опуса управљања климатским променама у урбаним подручјима у периоду од 1970-их до данас, је од управљања животном средином и управљања одрживим развојем, преко управљања митигацијом климатских промена, адаптивног управљања до трансформативног управљања климатским променама у урбаним подручјима и прегледом концепата уочава се развој различитих управљачких инструмента у односу на доминантне теме и приступе у решавању проблема климатских промена. Истраживање показује да се кроз нове теоријске оквире јављају нови инструменти, а да без управљачких инструмената не долази до промена у урбаним системима. Анализа указује да су у периоду настанка концепта УКПУП доминантани управљачки инструменти - примери из праксе кроз студије случаја, које примарно имају за циљ да идентификују параметре одрживости. Истраживањем развоја и промене тематског опуса управљања климатским променама у урбаним подручјима, показује да се кроз нове теоријске оквире јављају нови инструменти, а да без управљачких инструмената не долази до промена у урбаним системима. У периоду настанка концепта УКПУП доминантани управљачки инструменти имају за циљ да идентификују параметре одрживости. Самит у Рију 1992. говори о првом укључивању међународног и националних нивоа у УКПУП, где се заједно са ''градовима пионирима''успоставља управљање на више нивоа у домену климатских промена. Кјото протокол 1997. године истиче важност теме митигације климатских промена и као последица креира се тржиште емисијама ГХГ. Париским споразумом 2015. године се тема адаптације коригује у резилијентност, чиме се истиче значај реаговања на несигурности које се јављају, и то кроз способност система да се промени у тренутку када више не може да се адаптира. Концепт трансформативног управљања, које настаје из неочекиваног, наглашава значај усмеравања на процесе управљања у односу на важећи нормативни приступ. Савремени приступУКПУП треба да се бави процесима који омогућавају трансформацију система.

10. Више од 30 % туриста на западној обали Истре, одсједне у Поречу и околи н и као туристички најинтензивнијем подручју Хрватске. Тако изграђена љетна "предграђа" тијеком вршне сезоне у Порештини привремено угосте и преко 100.000 људи у дану. Пореч је повијесни град уједно планиран и изграђен на полуотоку, претходно је био римски војни логор који има обиљежја утврђеног града. Унутар оквира окарактеризиране глобализације, стратешка потреба о вредновању одрживости у свим сферама с циљем остварења заданих развојних циљева (климатских акција, обновљиве енергије, одрживих развојних сустава) све је већа и не смије плански изостати.

11. Kонцепт паметних градова у домену јавног и приватног превоза морао би се ослонити на софтверска и технолошка решења која побољшавају постојећу инфраструктуру, олакшавају управљање и кориштење те унапређују превозни информациони систем и чине га интерактивним. Неки од примера који су повезани за управљање саобраћајем у „паметном“ граду су: мобилна наплата паркиралишта, апликације за изнајмљивање аутомобила, интерактивне апликације за паметне телефоне које садрже интегрисани с а став распореда јавног превоза и наплате карата, паметне камере и сензори за идентификацију слободних паркиралишних места, саобраћајних гужви, преусмеравања саобраћаја

12. Данас су у великој мери заступљени професионални ставови против решавања проблема паркирања повећањем и изградњом нових паркинг места, а у прилог смањењу овог броја и промени начина транспорта и саобраћаја у градовима. Ако сагледамо позицију проблема паркирања унутар резултата методологије за подршку енергетској ефикасности колективног становања, која је потврђена на примеру најстаријих новобеоградских блокова, у нашој пракси још увек, па тако сасвим сигурно не би требало неселективно имплементирати савремене идеје из области управљања земљиштем и проблематике доступности садржаја,не би смели да се поведемо за концептом укидања паркинг места који се све више сугерише.[За Београд би ово била неприхватљива мера, док не спроведемо значајне промене - пре свега на нивоу уличне мреже и јавног превоза, као и у односу на укупне планерске мере које би укључиле активности на формирању полицентричне структуре, уз детаљно сагледавање доступности садржаја у оквиру утврђених „секундарних центара“ свих стамбених насеља на територији Београда - чији становници данас махом гравитирају центру унутар моноцентричног Београда.

13. Постоји много фактора који могу допринети спором темпу промене зеленог планирања. Иницијатива градских челника у вези са климатским променама је позитиван развој, треба га посматрати као комплементарни напор акцији националне владе, а не као резервну позицију. Планерима су потребни савезници из различитих професија, политичког руководства и јавности у целини да би се промене десиле. Да би се постигла краткорочна промена, планери би требало да се усредсреде на изградњу коалиција и партнерстава са заједницама, приватним сектором и другим заинтересованим странама, као и на постизање опипљивих резултата који показују напредак и граде подстицај за дугорочне промене.Неопходно је унапредити едукацију планера у погледу комуникације са политичарима, која је кључна за планере да се успешно залажу за политике и пројекте који промовишу одржив и правичан развој

14. Климатске промене захтевају нова решења и нова горива, а зелени амонијак је једно од прихватљивих решења препознат као „реално“ решење у свету од многих значајних компанија. Поред зеленог амонијака, стручњаци разматрају и плави амонијак који се производи од природног гаса и користи се у великим количинама са огромном могућношћу да смањи CO2. Зелени амонијак се производи из обновљивих извора енергије и има потенцијал за коришћење као чисто гориво за транспортна средства и друге индустрије. Плави амонијак се сматра извором загађења, а зелени се представља као будућност са великом могућношћу за ублажавањем последица климатских промена. Можемо закључити да ће се и зелени и плави амонијак користити у складу са оним што корисник више поседује тј . оно што се корисницима учини реалним решењем, али и за окружење које захтева хитно смањење емисије гасова. Зелени амонијак је добро решење и за пољопривреду. 15. Надзор над рушењем носеће грађевинске конструкције у металуршком постројењу захтева строгу примену разноврсне и обимне грађевинске регулативе, што показује приказани случај рушења Хале конвертора и топионице у Бору. Значај доследне примене грађевинске регулативе потврдила је властита пракса током руковођења надзором на више сложених градилишта у РТБ Бор - односно у Сербиа З иђин Бор Копер.

16. Правилно успостављена и спроведена HTM политика има значајне импликације на здравствени систем укључујући:

- Здравственим установама, као и доносиоцима одлука, дају се поуздане информације о степену искоришћености и функционалном капацитету медицинске опреме;

- Писана упутства, процедуре, упутства за рад, као и документоване важне информације које се морају чувати и периодично процењивати, што омогућава медицинском особљу да користи одржавану опрему до максималног нивоа ефикасности.

- Када се врши редовно одржавање медицинске опреме и када је медицинско особље адекватно обучено за употребу медицинске опреме, опрема је тада правилно коришћена, одржавана и заштићена, обезбеђујући максимално коришћење опреме пре њеног расходовања и одлагања;

- Оправданост замене постојеће медицинске опреме и улагања у нову медицинску опрему у здравственим установама с обзиром на постојеће здравствене потребе становништва. Стављање ван употребе је први физички процес, у процесу одлагања опреме и укључује одговарајућу идентификацију, одобрење за одлагање и дезинфекцију опреме, као и уклањање здравствених информација пацијената или софтвера, или обоје Расходовање и одлагање опреме мора да се реализује према строго прописаним процедурама и одговарајућим законским прописима који се односе на заштиту животне средине.

Сви радови, презентовани на Конференцији Удружења, су публиковани у оквиру Зборника радова са ЦД-ом. Овогодишњи скуп је био значајан јер је одржан са већим бројем учесника и квалитеним и садржајним радовима.

Председник Удружења инжењера Београда

Проф. др Весна Златановић- Томашевић, диа