Друштво инжењера и техничара Крагујевца је основано 21. децембра 1962. године. Пре овог Друштва у Крагујевцу је, као форма асоцијативног организовања инжењера и техничара, постојало Друштво инжењера и техничара среза, основано 1956. године. Исто је престало је са радом 1967. године, по укидању срезова. Иницијатори и оснивачи новог ДИТ–а Крагујевца били су појединци запослени пре свега у Заводу „Црвена застава“ и Техничкој школи.
У периоду 1962–1964. ДИТ је успоставио успешну сарадњу са Скупштином општине. Учествовао у решавању питања комуналне привреде и производње и радио на омасовљењу организације. Од 1964. године индивидуално чланство Друштва било је расподељено на седам струковних друштава, насталих из претходних подружница, и то: машинских и електротехничких, грађевинских, архитектонских, шумарских, геодетских и саобраћајних инжењера и техничара.
У том периоду ДИТ Крагујевац бавио се разматрањем перспективних планова развоја и годишњих друштвених планова општине и развијањем сарадње са привредом, Техничким факултетом, Друштвом економиста. Организована су бројна саветовања међу којима се издваја Саветовање ио регулацији тока Велике Мораве, реализовано у сарадњи са СИТС-ом Успостављени су и одржавани корисни контакти и сарадња са делегацијама инжењера и техничара СССР–а.
На ванредној скупштини 1970. године, донета је одлука о оснивању посебне француске, пољске и мађарске услужне јединице – „Пројект-бироа“, уместо раније основаног Сервиса, чији је циљ био обезбеђивање потребних извора финасирања.
Разматрајући методе даљег рада ДИТ-а, на седници Скупштине одржаној 1974. године, закључено је да треба да се формирају активи инжењера и техничара у предузећима. Исти би се бавили проблематиком везаном за саму радну средину, с циљем да се подстакну стручњаци и остваре бољи резултати. Након 1976. године, струковне активности ДИТ Крагујевац су, због разних ограничења, биле сведене на минимум.
Развијена индустрија и велики број припадника техничке интелигенције, у Крагујевцу, као и потреба за решавањем радне и статусне проблематике, били су предуслов за поновно активирање асоцијације. 1997. године је, под покровитељством СИТС, одржана Оснивачка скупштина данашњег ДИТ Крагујевца. За председника је изабран г-дин Радисав Срећковић дипл.инж.маш, који је и актуелни председник ДИТ.
ДИТ Крагујевац се као непрофитна организација превасходно бави одржавањем струковних активности и то организовањем струковних трибина из области архитектуре и грађевинарства, развоја роботике, аутомобилизма, софтверских технологија, индустријског дизајна, система квалитета, примене нумеричких метода за решавање практичних проблема агрономије, биомедицинског а и промоцијом књига.
ДИТ је имао и има веома успешну сарадњу са привредним организацијама, школама, институтима и техничким факултетима, међу којима су Заводи „Црвена застава“, Институт за воћарство Чачак, Институт за повртарство Смедеревска Паланка, Институт „Михајло Пупин“ Београд, Машински факултет Крагујевац и др.
Признања
За успешан рад добио је највише признање СИТС-а „Најбоља ИТ организација Србије“ 2002. и 2010. године. Више појединаца, чланова Друштва за успешан рад добило је награде ДИТ-а Крагујевца и СИТС-а. Награђени чланови ДИТ – а Крагујевца, који су примили награде од СИТС, су академик проф. др Милош Којић, дипл.маш.инж, златна плакета, Радисав Срећковић, дипл.инж.маш, заслужни и почасни члан, проф. др Србобран Стојановић, дипл.инж.агр, заслужни члан, проф. др Душан Симић, дипл.маш.инж, почасни члан, проф. др Ненад Филиповић. дипл.маш.инж, заслужни члан, доц. др Миљко Кокић, дипл.маш.инж, заслужни члан и Зоран Стошић, дипл.маш.инж, заслужни члан.
У организацији Друштва инжењера и техничара Крагујевца и Истраживачког развојног центра за биоинжењеринг БИОИРЦ 06. јула 2021. године биће одржана Трибина на тему "Један преглед наших компјутерских модела у биомедицини"
У организацији Друштва инжењера и техничара Крагујевца, у уторак 28.09.2021. године, биће одржана трибина на тему "Урбана регенерација комплекса Војно-техничког завода у Крагујевцу".
Уводничар је Иван Радуловић, главни урбаниста града Крагујевца.
Линкови |
Даље » |