Извештај о одржаној XIV Научно - стручној конференцији са међународним учешћем „Паметни градови и интеграција технологија четврте индустријске револуције 4.0“
XIV Научно - стручна конференција са међународним учешћем „Паметни градови и интеграција технологија четврте индустријске револуције 4.0“, у организацији Удружења инжењера Београда, са суорганизаторима Инжењерском академијом Србије и Савезом инжењера и техничара Србије, под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Инжењерском комором Србије, одржана је у сали Дома инжењера "Никола Тесла", у Београду, 27. маја 2022. године.
Концепт скупа је подразумевао сагледавање стања и проблематике „Паметних градова“ и интеграцију технологија четврте индустријске револуције 4.0, кроз излагања аутора, дискусију, размену мишљења, расправу и доношење закључака за решевање насталих проблема. Циљ научно-стручне конференције је да се понуде одговори и предлози за одржив урбани развој подручја, која данас заузимају око 2% површине Земље, у којима живи преко 50% становништва Земље и која троше 75% природних ресурса.
Радови су презентовани у оквиру четири тематске области: Прве тематске области: Законодавни, друштвени, економски аспекти индустријске револуције 4.0; Друге тематске области: Аспекти заштите простора; Треће тематске области: Едукација, нове технологије, учешће јавности и Четврте тематске области: Млади истраживачи у којој су презентовани радови студената II године мастер академских студија, Архитектонског факултета Универзитета у Београду, класе ванредног професора др Бисерке Митровић, диа, у оквиру предмета М03У ”Одрживи територијални развој” - школске 2021/22. године. Са својим радовима студенти су учествовали и на међународном студентском конкурсу у организацији INSPIRELI AWARDS, како би својим идејама помогли у процесу урбане обнове и ревитализације луке у Бејруту, која је уништена у експлозији. На конференцији су презентована 4 студентска рада, са Међународног студентског конкурса "BEIRUT PORT COMPETITION", у категорији Urban landscape and design Competition.
Презентовани су радови еминентних предавача који су у својим излагањима упознали присутне са стањем, савременим токовима и проблематиком „Паметних градова“ и оним што је до сада постигнуто у свету и код нас интеграцијама технологија четврте индустријске револуције 4.0. Презентације радова је пратила и одговарајућа стручна расправа, што је учесницима омогућило да се детаљније упознају са проблематиком обрађеном у презентованим радовима.
Усвојени закључци на XIV Kонференцији
1. Људски потенцијал је кључни фактор у развоју града. Паметан град је веома сличан граду учења, једина разлика је што се у великој мери ослања на економију и има снажан нагласак на иновацијама. Важно је фокусирање на образовање и факултетске институције, које би омогућило раст високообразованих кадрова и кративности важне за паметан град. Циљ је да градови постану паметни уз стални процес учења, побољшања знања и људског потенцијала, јер је лакше створити концепт паметног града тамо где постоји комбинација образовања, културе, уметности и трговине, града који учи и који је укључен у изградњу квалификоване радне снаге града који, у људском контексту, побољшава конкурентност у глобалној економији знања.
2. Oдржив развој заједница разматра место и улогу интелигентних мрежа за потребе инфраструктурних система које утичу на квалитет живота становништва. Констатује се да је код нас примена тих концепата још увек на почетку, и да на том плану имамо доста простора за побољшања у наредном периоду.
3. Паметни градови нису само мера напретка за унапређење и развој урбанистичких пројеката и планова, реализацију циљева одрживог развоја, већ је то реч и бризи и унапређењу здравља и благостања становништва. Повећан ниво загађења ваздуха би могао бити решен редовном контролом квалитета ваздуха, и промоцијом урбаних башти, у складу са циљевима одрживог развоја и Зеленог договора кроз адекватно спроведене законске регулативе и сарадње грађана и надлежних институција.
4. Утицај развоја и нових друштвено-економских фактора на ширење Београда и његове регије, омогућио је прекомерну потрошњу земљишта што има утицај на будућу одрживост града, деградацију природних вредности, фрагментацију станишта биљака и животиња, смањење аутохтоних врста и поремећај функције екосистема. Констатује се да је и зостала благовремена припрема планова са мерама заштите простора, и изгубљена прилика, да се обезбеди одрживо коришћење природних ресурса, разноликости, визуелних идентитета приградских пејзажа, са малим изузецима заштићених подручја, која су константно угрожена.
5. Изграђени високи објекти у Београду, су изван зона које је Студија високих објеката из 2010. године предвидела за њихову изградњу, и налазе се у зонама у којима је Студија искључила такву изградњу. По следице престанка важења Студије, 2014. године, ће се тек накнадно сагледавати, а могући разлог се може тумачити анализом примера изградње оваквих објеката у свету.
6. Брзе промене и изразита динамика пословања, представљају стварност савременог пословног света. Многа предузећа, у све изразитијој ери дигиталне економије, морају да науче да се прилагођавају и мењају врло брзо и лако, јер нови услови захтевају и нов приступ управљању предузећем. Добро управљање води оптималном одлучивању и пословању, које резултира квалитетном, ефективном и ефикасном пословном праксом, коју треба препознати, неговати и развијати да би се могло одговорити динамичним захтевима пословања.
7. Индустрија 4.0 даје релевантне одговоре на четврту индустријску револуцију, која је већ присутна у свим индустријским гранама, од производње до продаје готових производа. Индустрија 4.0 се ослања на напредак у коришћењу и подели информација, и спаја готово све што побољшава резултате пословања компанија. Да би се градови учинили паметним, морају имати јако високу градску мобилност која мора да задовољи стандарде сигурности и једноставног коришћења, а основни концепт у мобилности - превозу су возила, аутобуси, возови, мотори, бицикли, стазе за шетање итд. Даљи развој и имплементација темљених технологија четврте индустријске револуције води нас у правцу паметних градова.
8. У условима неизвесне будућности, планирање, програмирање и пројектовање системског развоја сложених енергетских система, може помоћи да се смање развојни ризици. Интегрисано управљање технолошким развојем применом Индустрије 4.0, на бази научне доктрине „Економија оптимума, оптимални технолошки прогрес и оптимално привређивање“ је изврстан механизам за креирање једноставних математичких модела за праксу. Успешно креирање математичког модела за примене Индустрије 4.0 захтева мултидисциплинарна технолошка и управљачка знања. У циљу примене потребно је да се научна и стручна јавност упозна са потребом и могућностима оптимизације. Математичка оптимизација подразумијева времнску посвећеност и системску анализу, у циљу квантификације развојних фактора што за резултат има смањење развојних ризика.
9. Утицај друштвених мрежа, преко којих грађани утичу на власт која управља градом, указује да је примена ИТ технологије у управљању граских функција, неминовност која води паметном граду. Транзициона регулатива још увек уређује однос приватног, државног и мешовитог капитала, али паметан град тражи престанак транзиционог елемента. Ендогени ресурси града, у будућем паметном граду, морају бити одговарајуће истражни и коришћени. Познавање и експолоатација ендогених флуидних ресурса паметног града, омогућује редуковање утицаја очекиваних текућих и будућих климатских промена, на егзистенцију града. Геолози траже, да се донесе регулатива која ће обезбедити њихову равноправност у учешћу изградње паметног града.
10. Поновним ишчитвањем процеса развоја градова, са богатим историјским наслеђем, попут Београда, могуће је пронаћи морфолошке смернице у посматрању града као палимпсеста. Ове смернице, могу позитивно да утичу на истицање мултикултурног карактера, чиме се повећава осећај припадности простору од стране корисника, а истовремено се формирају нуклеуси наслеђа, у развоју градских средина као туристичких атракција. На примеру Београда, постојање вишеслојних процеса развоја, који сведоче о специфичностима више култура од, како локалног, тако и регионалног и међународног значаја, је афирмативна карактеристика и потенцијал за даљи развој и планирања градског језгра. Увођењем дигиталних технологија у јавне простор, слојеве који сведоче о процесма развоја града, могуће је превести из домена „невидљивог“ у домен „интерактивног“, чиме се у простору додаје виртуелни слој, који омогућава комуникацију постојећих корисника са прошлошћу. Природа и њене катастрофе се не могу зауставити, без обзира на то колико се човек упиње и труди да је победи и да технологијом промени ток живота. Образованост, владине институције и надлежни органи за борбу против пожара, поплава итд, и учешће грађана могли би помоћи у кључним тренуцима.
11. Како екологија не захтева сечу шума, уместо појаса који треба да буде рашчишћен, може се посадити ново дрвеће у планини, како се природна флора не би нарушила у великој мери. Саобраћајнице и путеви око кућа, морају увек бити проходни, што значи да слепих улица не сме бити. Припремни план евакуација мора бити увежбан и организован тако да се сваки моменат у датој ситуацији може продуктивно искористити. Као последња припрема, сав алат и инсталације, у случају нужде, морају бити исправни и спремни за коришћење, а нове грађевине да буду грађене плански са коришћењем противпожарних материјала. Оваквим приступима ће се избећи најгори сценарији у случају непогода, и да се оваква модерна Помпеја неће поновити.
12.Важно је урадити мапирањем градских паркова, Археолошког парка – Лазарев град и Пионирског парка у Крушевцу, применом R програмског језика и његовог интерфејса R Studio, као и коришћењем пакета „leaflet“. Пакет „leaflet“ је један од најраспростањенијих и најпогоднијих пакета за мапирање, јер је пакет отовреног кода и пружа неколико различитих могућности мапирања, линија, тача ка, pop-up ознака, и свртавање различитих полигона, итд. поред мењања боја, граница паркова, промене и самих изгледа мапе, примене неког од многобројних провајдера/филтера које овај пакет пружа. Израда оваквих мапа има за циљ лакше сагледавање граница паркова, те израду атрактивних туристичких мапа.
13. Реализација ВОДЕ 4.0 је једини обећавајући ефикасан и финансијски одржив приступ за решавање великих проблема воде за пиће у Србији. Сложени проблем аутоматизације неког урбаног водоводног система ће моћи решити тим састављен од експерата за водоводне системе и технологије ИНДУСТРИЈЕ 4.0. Члановима тима треба да буду стручњаци из водоводних организација и стручњаци из других организација. У водоводним организацијама је потребна озбиљна обука за прихватање технологија ИНДУСТРИЈЕ 4.0. Нова техничка опрема и надоградња водоводних система, у блиској будућности, мораће да буду праћена одговарајућим образовањем и обуком особља водоводних организација.
14. Геотермална енергија показује значајни потенцијал у целом свету. Њена позитивна страна је што се може користити скоро на свим температурама земљишта, што условљава и избор типа геотермалног постројења које ће се градити и користити и исплативост геотермалног постројења на том подручју. Због разних типова геотермалних постројења, где постоји индиректна и директна примена, постоји и велики потенцијал који се позитивно одражава на друштво и екологију, нарочито у периоду где се обраћа велика пажња на климу и климатске промене.
15. Технологије Индустрије 4.0 постале су један од кључних фактора интегрисаног развоја градова. Развојне промене градова у неразвијеним земњама не треба програмирати на бази глобалног оптимума, већ на бази припадности организационом систему. Приступ се базира на системској интеграцији развојних промена, применом технологије математичког моделирања који се веома ефикасно може користити у процесу управљања развојним питањима градова.
16. Анализом основне идеје и концепта микромобилности у оквиру развоја паметних градова, је потребно предузети одређене кораке како би се предупредили негативни ефекти урбанизације и смањиле нежељене последице попут: загађења животне средине, повећање броја возила на мрежи, загушења, нарушавање општег квалитета живота и задовољства људи и сл. К онцепт паметних градова има за циљ пружање здравог окружења и социјално одрживе средине у којој могу заједнички и под једнаким условима егзистирати све друштвене стране. Микромобилност, као релативно нови концепт, има потенцијал да убрза и омогући ефикасније достизање циљева постављених у оквиру стратегија одрживог развоја паметних градова. Проблем је брзина којом се микромобилност, као нови вид транспортна, интегрише у постојеће стратегије паметних градова.
17. Велико ратно острво је интимни, физички одвојени и симболички дефинисани простор у оквиру града Београда и не постоји без људског утицаја. Духовни и естетски квалитети острва зависе од добро избалансираног односа њених делова који су препуштени самој природи и оних који су направљени људском руком. Kлима, поднебље и на њему заступљене биљне врсте, конфигурација тла, састав земљишта и слични услови једним делом одређују изглед острва и њених градивних елемената. Урађени студентски радови Великог ратног острва су показали интензиван развој критичког мишљења, у дизајнирању сложеног просторног и програмског оквира, кроз пројекте који комбинују три аспекта тровалентног дизајна, али такође предлажу богате, лепе, креативне, занимљиве, чисте, здраве и уравнотежене дизајне окружења. Предлог дизајна је показао социјална, разумна, рационална и уметничка решења одређених проблема.
18. Тренутна сазнања о тродимензионалној штампи бетона и самом филаменту (бетонској смеши), омогућавају довољно информација и података за штампање мањих архитектонских објеката – осносно зграда и то најчешће павиљонског типа – који су на граници размере између продукта индустријског дизајна и грађевинских објеката. 3Д штампани бетон пружа естетски важну компоненту – препознатљивост технологије – која се може лако разазнати и установити и привукао је велику пажњу научне заједнице, као и шире јавности у сфери дизајна и има потенцијала да у будућности постане нови начин за превазилажење проблема и задовољавање светских захтева по еколошким нормама. Велике лабораторије и организације би могле омогућити едукацију за мања предузећа и истраживаче – како би се што пре едуковао већи број људи и радило на различитим аспектима истраживања, везано за овај материјал и процес извођења архитектонских објеката у њему – што само по себи подиже актуелност теме и свих сродних истраживања везаних за 3Д штампање бетона.
19. Ставови грађана су важни, а грађанска научна истраживања имају за циљ да грађане, лаике и појединце укључе у професионална научна истраживања. Информације и знања која се дистрибуирају методама активног укључивања грађана, су пријемчиве за широк фронт активиста и омогућуј у практичну примену корекције, која је важна. Просторно мапирање је важно као што су климатске промене. Мапирање, у оквиру пројекта Терифика, има велику вредност у просторном сагледавању одређених карактеристика градова, тако да се овакви алати развијају, унапређују и користе и за друге теме које захтевају активизам широког круга учесника. Неопходно је сагледати будуће стање животне средине и интеракцију инфраструктуре и окружења за потребе адекватног планирања развоја града, у корист очуване животне средине и адекватне адаптације на климатске промене.
Сви радови презентовани на Конференцији, су публиковани у оквиру Зборника радова са ЦД-ом. Овогодишњи скуп је био значајан јер је одржан са већим бројем учесника и квалитеним и садржајним радовима.
Председник Удружења инжењера Београда
Проф. др Весна Златановић- Томашевић, диа
Линкови |
|
Даље » |