Изложба "Привреда Параћина од млина до савремене индустрије"

У сарадњи са Музејом науке и технике позивамо Вас да посетите гостујућу изложбу Музеја из Параћина "Привреда Параћина од млина до савремене индустрије."

На изложби је приказан привредни развој Параћина, од предратног периода до данашњих данa, кроз причу о најзначајнијим фабрикама и банкама основаним у предратном периоду.

Параћин је налазећи се у близини царског пута, био погодан за развој трговине, заната, а касније и индустрије. Пут је осим опасности, доносио и нова окрића и иновације. Уласком у простор новоослобођене српске државе, ово место постаје најпознатије по трговини вуном и свињама, које су се извозиле у Аустрију. Први кораци ка индустријализацији привреде у Параћину били су млинови. До стицања независности, њих су углавном оснивали Турци, а након тога кнез Милош. У тежњи да створи независну државу, кнез Милош је радио на томе да се Србија ослободи зависности од увоза хране из других земаља. Стога је повремено давао одобрења и својим блиским сарадницима да се баве одређеним економским активностима, па и млинарством. Такав је био и Богдан Ђорђевић из Параћина, познат као Татар Богдан – татарин који је 1830. донео Хатишерифе којим је Србија стицала независност. Блискошћу са кнезом постаје власник  воденице у Параћину. Крајем 1837. године, и сам кнез Милош има план да подигне три модерна млина, један од њих и на Црници. Ту своју замисао остварује и  његова „Правитељствена воденица” почиње са радом 1838.

Млинарство, трговина, пољопривреда и сточарство биће окоснице привредног развоја Параћина све до краја 19. века. Како Фелиx Канц бележи у својим путописима, златно доба привреде Параћина наступа када ово место, по одлуци краља Милана постаје центар за снабдевање војске, током 1876. и тај период трајаће до 1888. 

Формирање нових економских и друштвених односа, везано је и за оснивање фабрике сукна браће Минх. Она није имала само локални значај, већ је као прва фабрика са повлашћеним статусом и страним капиталом, уливала наду да ће кроз везу са домаћим трговцима и радном снагом, осигурати брз развоја националне привреде. Фабрика и њени власици уживали су велику наклоност државних структура. То се није огледало само у гарантованим куповинама чоје за потребе војске, већ је и краљ Александар Обреновић 1893. био гост Минхове фабрике у Параћну и купац чоханих тканина за капуте које је и сам носио.

Пред почетак II светског рата Параћин је бројио је 15 привредних предузећа, са просечно 250 радника, док је национални просек био око 40 запослених по предузећу, што довољно говори о динамици привредног напретка у Параћину. Међу најпознатије фабрие које су обележиле предратну привредну историју овог места налазе се Фабрика сукна браће Минх, Француско-српска фабрика цемента, Српска фабрика стакла, фабрика вунених тканина “Влада Теокаровић и комп.” и Фабрика за производњу ратлука и бомбона „Братен”. 

Мултимедијална изложба Привреда Параћина реализована је у организацији Завичајног музеја у Параћину, а његови аутори су др Христина Микић и Естела-Радоњић-Живков. Пројекат су подржали Министарство културе и информисања, ЦРХ Цементара Поповац и Општина Параћин.

Свечано отварање изложбе је у Галерији 51, Скендер-бегова 51,  у четвртак 27. фебруара у 19 сати.