In memoriam проф. др Љубиша Кузовић

Са великим жаљењем обавештавамо да је проф. др Љубиша Кузовић председник Инжењерске академије Србије преминуо

Проф. др Љубиша Кузовић рођен је у Мили­ћевом Селу, Пожега, 1933. године. На Саобраћајном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1960. године, а 1976. године. одбранио је и  докторску дисертацију.

Од 1951. до 1953. године. радио je у војном грађевинарству, а од 1960. до 1962. године у предузећу ИМТ у Београду. У Саобраћајном институту у Београду изабран је 1962. године за асистента, a 1967. у звање научног сарадника. Од 1969. до 1977. године био је саветник у Институту за путеве из Београда. Средином 1977. године изабран је, на Саобраћајном факултету, у звање ванредног професора за предмет Тео­ри­ја саобраћајног тока и капацитет друмских саобраћајница и планирање сао­браћаја. Од 1980. до 1987. године био је шеф Катедре за друмске саобраћајнице, а од 1987. до 2000. године шеф Катедре за теорију саобраћајног тока и капацитет друм­ских сао­браћајница. У звање редовног професора изабран је почетком 1982 године. Декан Саобраћајног факултета Универзитета у Београду био је од 1983. до 1985. године. Дужност ди­ректор Института Саобраћајног факултета  обављао је у 3 различита периода и то: од 1979. до 1981. од 1987. до 1989. и од 1998. до 2000. године. Поред рада на мати­чном фа­култету др­жао је предавања на више факултета у земљи (у Бео­граду, Новом Саду, Сарајеву, Загребу, Скопљу и на Техничкој војној академији) на доди­пло­мским и по­следипломским студијама. Био је ментор за израду 20 докторских теза и 14 ма­гистарских теза.

Шест година био је члан Стручног већа Београдског универзитета за машинство и саобраћај и организационе науке и пет година за архитетуру и грађе­ви­нарство. Од 2002. године. члан је сталног састава (редовни члан) Југословенске инжeњерске ака­демије (ЈИНА), а 2007. године изабран је за њеног потпредседника. Трансформацијом ЈИНА у ИАС - Инжењерску академију Србије прво обавља дужност њеног потпредседника до 2010. године а од 2010. године и председника ИАС.

Објавио је више од 220 радова у домаћим часописима и публикацијама са стручних скупова. На иностраним скуповима излагао је 30 радова. Аутор је више значајних монографија. Руководио је и био аутор на преко 300 научно - истраживачких и развојних про­јеката, претежно за потребе развоја и експлоатације путне мреже. Значајнији допри­носи су му у домену теорије саобраћајног тока, капацитета путе­ва и вре­дновању пројеката путева. Дефинисао је следеће услове у саобраћајном току: теоријски идеалне (ап­страктне) услове, за које је, на бази аналогије са теоријом флуида, у теорији саобраћајног тока, формулисана међузависност основних параметра сао­бра­ћајног тока. практично идеалне (оствариве) услове, за које је утврђен базни ка­пацитет саобраћајне траке, и реалне (стварне) услове, за које су развијени поступци прорачуна практичног капацитета путева.

За време студија активно се бавио спортом. Био је члан Рагби клуба Југославије у периоду од 1954. до 1956, а од 1956. до 1962. године, играч и капитен рагби клуба "Партизан". У време активног бављења спортом играо је за све репрезе­нтати­вне селекције (Београда, Србије и Југославије).