Одржан скуп "Предузетништво  и унапређење конкурентности МСП у Србији"

Влада Србије је 2016. годину прогласила за ГОДИНУ ПРЕДУЗЕТНИШТВА и обећала да ће разним подстицајним мерама, пре свега обезбеђивањем повољних (микро) кредита, и побољшавањима законске регулативе (неопходно је усагласити око 40 законских аката са регулативом ЕУ) створити повољан амбијент за развој предузетништва. У стварању потребних подлога за унапређивање рада и конкурентности микро, малих и средњих предузећа, поред меродавних министарстава и државних институција, требало би да учествују привредне коморе, удружења привредника и организације цивилног друштва, пре свега оне професионалне.

Један од закључака на недавном скупу, одржаном 22.01.2016. године у Малој пленарној сали Народне скупштине Републике Србије, на којем је министар финансија др Душан Вујовић представио Програм економских реформи за период од 2016-2018. члановима Радних група (РГ) Националног конвента о Европској унији (НКЕУ), био је да треба јачати капацитете професионалних организација цивилног друштва и више их консултовати и укључивати при доношењу стратешких одлука важних за развој привреде, здравства и образовања у Србији.

Скуп "Предузетништво и унапређење конкурентности МСП у Србији", одржан  11.2.2016. у Привредној комори Србије (ПКС), организовали су га РГ НКЕУ за поглавље 20 Предузетништво и индустријска политика и ПКС.

Констатовано је да многа ранија обећања о помоћи и промоцији предузетништва нису испуњена и да многе важне подлоге за развој ММСП сектора не постоје. Јасно је да је за било какав развој неопходно знање и адекватан образовни систем. Сада се промовише дуални систем образовања као нешто потпуно ново, а многи добро знају да је и раније постојао такав систем школовања, који је и у средњем и у високом образовању захтевао обавезну стручну праксу.

Оно што ММСП сектор ултимативно тражи је разуђен и професионалан систем неформалног образовања. На овом скупу предавачима који су држали презентације није било потпуно јасно шта је то стручно образовање запослених, тако да нису ни добијени одговори шта државне институције раде на решавању овог важног питања.

Неформални систем образовања генерално обухвата:

• образовање и васпитање у породици,
• основно образовање одраслиx,
• професионално образовање одраслих (доквалификације, преквалификације, иновације знања, нова знања), 
• стално (непрекидно) образовање/обучавање запослених у организацији,
• образовно-научне центре за трансфер нових технологија у привреду (индустија образовања и индустрија здравља такође спадају у привреду) и реинжењеринг знања/вештина запослених у привреди,
• образовање путем медија/модерних технологија (INTERNET/INTRANET)

Модеран систем образовања треба схватити као симбиозу формалног и неформалног система образовања. Ова симбиоза води ка стварању друштва које учи, које карактеришу:

• флексибилни и иновативни програми образовања,
• функција образовања која подржава концепт доживотног образовања сваког члана друштва преко различитих видова образовања.

У организацијама лидерима на тржишту у развијеним земљама троши се око шест пута више средстава за иновирање знања запослених у току њиховог радног века у односу на средства утрошена за стицање формалног образовања тих запослених. У Србији концепт неформалног образовања још није постављен и практично примењен. То представља озбиљну препреку у спровођењу реформе нашег система образовања, а самим тим и озбиљну препреку у унапређивању рада и конкурентности ММСП сектора.

Улива оптимизам чињеница да је у овогодишњем буџету Републике Србије за подстицање рада ММСП предвиђено преко 16 милијарди динара, од чега 4,4 милјарде – као бесповратна средства. Још да метрика за доделу бесповратних средстава буде транспарентна и сачињена на бази најновијих знања из те области.

Детаљан извештај са скупа може се наћи WEB страни НКЕУ, на линку: http:// eukonvent. org/ preduzetnistvo- i- unapredenje- konkurentnosti- malih- i- srednjih- preduzeca- u- srbiji-2/ .

Скупу је у име Савеза инжењера и техничара Србије присуствовао руководилац Развојног центра СИТС.