Упознавања представника цивилног друштва са детаљима билатералног скрининга за Преговарачко поглавље 5 – Јавне набавке

У Бриселу је 21. марта 2014. године одржан експланаторни аналитички преглед усклађености законодавства Републике Србије са правним тековинама ЕУ (скрининг) за Преговарачко поглавље 5 (јавне набавке), а потом билатерални скрининг 13. маја 2014. године. 

Руководилац РЦ СИТС присуствововао је 17. јула 2014. године састанку на коме су представници цивилног друштва упознати са детаљима билатералног скрининга за Преговарачку групу 5.  Са станак, који је одржан у згради Владе Републике Србије,  организовала је Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом у сарадњи са Преговарачким тимом за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ и Управом за јавне набавке. Састанком су председавали проф. др Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији и др Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке и шеф Преговарачке групе 5.

Након уводних излагања проф. др Тање Мишчевић, др Предрага Јовановића и чланова Преговарачке групе 5, уследила је плодна дискусија појединих п рeдстaвника организација цивилнoг друштвa (ОЦД) која се односила на конкретне проблеме у области јавних набавки.

Истакнуто је да су јавне набавке значајан извор корупције и указано на неопходност брзог усклађивања нашег законодавства у овој области са три новоусвојене директиве ЕУ. Посебно је указано да је неопходно да се у поступку јавних набавки што пре почне са применом критеријума „економски најповољнија понуда“ (она која има најповољнији однос између квалитета и цене; за исти понуђени квалитет, победу односи најмања понуђена цена), при чему параметри квалитета морају да буду јасно и професионално специфицирани (нпр. применом вишенивоске метрике) за сваки привредни сектор и за све врсте производа/услуга који су предмет набавки. Истакнута је и неопходност што бржег увођења централног регистра свих понуђача, важност успостављања института негативних референци, као и обавезност арбитраже у случају лоше обављених послова.

Да би се у што већој мери смањила корупција у поступку јавних набавки, предложено је да морају на време бити јавно доступни и планови јавних набавки, као и да се омогући транспарентно  праћење реализације јавних набавки након потписаних уговора.

Такође је указано да набавке малих вредности у износу од 300.000-3.000.000 динара представљају велики проблем, јер су неретко извор корупције и поспешивања сиве економије. На тендерима често односе победу мала и средња предузећа која немају ни довољан број запослених радника ни не o пходну инфраструктуру (радни простор и припадајућа опрема, процесна опрема, услуге подршке...) за извршавање посла, а то у поступку јавне набавке нико не проверава или   је набавка намештена.

Општи закључак је да су овакви састанци корисни и да треба појачати сарадњу са ОЦД у циљу побољшавања законске регулативе у области јавних набавки и њеног усклађивања са регулативом ЕУ. Такође је саветовано да се ОЦД које се баве јавним набавкама укључе у рад радне групе РГ4 - Јавне набавке, Финансијска контрола Националног конвента о Европској унији (НКЕУ).   

На крају, да се подсетимо неких добрих примера из области јавних набавки. Некада су за добијање послова у Електропривреди Србије (ЕПС) квалификациону предност имала предузећа чији су производи/услуге били означени Знаком квалитета Електропривреде Србије. У УПИТНИКУ за испуњење елемената критеријума за означавање групе производа/услуга Знаком квалитета ЕПС-а захтевано је да предузеће које је поднело молбу за добијање овог знака мора да одговори на сва питања из УПИТНИКА, који је дат у ПРИЛОГУ овог извештаја.

Прилог