Промоција монографије "Пејзажна културна баштина Србије"

У организацији Савеза инжењера и техничара Србије и његове колетивне чланице Удружења пејзажних архитеката Србије, у среду 10. априла 2019. године, са почетком у 18 часова, биће одржана промоција монографије аутора проф. др Љиљане Вујковић "Пејзажна културна баштина Србије".

О монографији ће говорити рецензенти проф. др Нађа Куртовић-Фолић, др Добривоје Тошковић научни саветник и ауторка монографије.

Проф. др Љиљана Вујковић рођена је 1941. године у Александровцу. На Шумарском факултету, Одсек за озелењавање насеља и уређење предела, дипломирала је 1964. године као студент генерације. По завршетку студија запослила се у Пројектном бироу "Вртна архитектура" предузећа "Расадници" у Београду, на пословима пројектовања свих категорија зелених површина у и ван насеља. За асистента на предмету Пројектовање паркова на Шумарском факултету у Београду, изабрана је 1970. године. Докторску дисертацију одбранила је 1988. године на Шумарском факултету у Београду, и прошла кроз сва звања од доцента до редовног професора на предмету Пројектовање зелених површина.  Др Љиљана Вујковић је скоро двадесет година радила упоредо и на предмету Уређење предела, што се одразило и на њен научно-истраживачки рад. Аутор је бројних радова објављених 100 научних и 98 стручних радова, у домаћим и иностраним часиопосим аи на конференцијама 5 поглавља у монографијама, 12 студија - пројеката са учешћем на јавним конкурсима; 170 пројеката за потребе привреде, као и више уџбеника и књига.

Монографија   „ПЕЈЗАЖНА КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ“     – ОБРА­ЂУЈЕ ЗЕ­ЛЕНЕ ПРО­­­­С­ТОРЕ, КОЈИ СВЕ ВИШЕ ПОСТАЈУ СПОМЕ­НИЦИ ПРИ­РО­ДЕ И ПЕЈ­ЗА­ЖНЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ СРБИЈЕ.

Наме­ње­на је превас­ходно инжење­ри­ма пејзаж­не архи­тектуре, архитек­тима и свима онима који желе да се упознају са значајним исто­ријским и култур­ним наслеђем у области пејза­ж­не архитектуре, са оним значајним остваре­њима, која су настала у нашој зе­м­љи у последњих стопе­де­сет година и задржала се до данас, наравно у нешто из­мењеном облику, али углавном на просторима на којима су настајала и са је­д­и­ним циљем да пози­тив­но утичу на средину у којој се налазе, било својим естет­ским вредностима, било позитивним утицајем на окружење у смислу стварања оп­тималних услова за жи­вот, рад и од­мор.

Из рецензије др Добривоја Тошковића, научног саветник и редовног члан Академије инжењерских наука Србије

Монографија „Културна пејзажна баштина Србије“ обухвата 6 поглавља, поред Увода и Закључка, који презентују различите слободне просторе у свом историјском развоју, а сврстани су и обрађени према периоду када су настали. Дело садржи 335 страница са 809 слика углавном у боји, са 196 дела наведених у литератури. Ово је монографско дело велике вредности, које, у неку руку, има и енциклопедијски карактер. Реч је о културној пејзажној баштини, која је, колико сложена, толико, мало истражена област. Писац је себи поставио тежак задатак (и успео да га добро реши): да свестрано и продубљено расветли материју пејзажне баштине Србије, како по градовима, тако, и у ширим просторним целинама и, да прикаже шта је у њима специфично а шта заједничко.

Уз то, треба истаћи да је Монографија веома импресивна како својим обимом тако и квалитетом. Њен је посебан квалитет што има мултидисциплинарни карактер. То је омогућило не само да се свестрано расветле сва суштинска питања пејзажне средине у посматраним градовима, већ, и да се дође до неких трансдисциплинарних ("синтезиних") оцена и уопштавања и за науку уопште.

Ова Монографија је на потребном научном нивоу и представља несумњив допринос научно-стручној литератури у области урбанизма, архитектуре у ширем и пејзажне архитектуре у ужем смислу. За нас је ова Монографија нарочито значајна из два разлога. Као прво, она може да допринесе развоју организације и методе мултидисциплинарних истраживања која, у нашој земљи, озбиљно заостају, уопште, те управо на пољу урбанизма и просторног уређења ширих и ужих целина. Као друго, овај рад даје обимне и поуздане информације о стању и променама које су се десиле у сфери пејзажне средине. Монографија је веома значајна и у погледу могућности њене примене у пракси и то у три основна правца. Као прво, у допуни других студија, елабората и планова. Резултати ових истраживања могу бити коришћени при предузимању разних мера за унапређење урбане средине и укупне организације простора у посматраним градовима. 

Из рецензије др Нађе Куртовић-Фолић, редовног професора Факултета техничких наука – Универзитет у Новом Саду 

Др Љиљана Вујковић је монографски обрадила веома обимну тему развоја зелених површина, односно пејзажне баштине Србије. То је урадила веома систематично и јасно, са исцрпним подацима и логичним закључцима, уз велики број фотографија које одлично илуструју примере у различитим временским периодима и у разним развојним фазама. С обзиром на детаљна образложења која су дата о сваком примеру појединачно, стиче се целовита слика о постепеном развоју пејзажне архитектуре у Србији, али и о поступном развоју свести друштва о значају чувања и вредновању природне баштине која је временом створена.

На основу изнете анализе рукописа "КУЛТУРНА ПЕЈЗАЖНА БАШТИНА СРБИЈЕ" ауторке др Љиљане Вујковић, мишљења сам да он представља веома значајно дело у области развоја зелених површина и пејзажне архитектуре, јер у великој мери осветљава настанак, развој и трансформацију обликовања зеленила, како самостално, тако и у контексту урбаног окружења на великом подручју данашње Србије. 

Проучавање развојних процеса у обради зелених површина и пејзажној архитектури од великог је значаја за остваривање континуитета у стварању  култивисаних природних вредности у Србији. Препознавање идејних токова којима су се кретали уређење зелених површина, пејзажна архитектура, као и просторно планирање и урбанизам Србије у периодима великих промена у друштвеном, државном, економском, културном и религијском смислу представља значајну подлогу за многа друга истраживања у овој области која тек треба да уследе.

Најзначајнији допринос ове монографије је свеобухватна обрада и тумачење до сада познатих података, који су коришћени систематично и аналитички, омогућујући тако целовит преглед развоја зелених површина и детаљну анализу великог броја примера.

Промоција се одржава у Дому инжењера Србије, Кнеза Милоша 7, у сали на трећем спрату. 

Плакат