Ћирилица  ·  Latinica  ·  English

Обележавање Јубилеја СИТС - говор министра за иновације и технолошки развој др Ненада Поповића

На отварању Научног скупа "Прошлост, садашњост и будућност инжењерства и архитектуре у Србији", одржаног под покровитељством САНУ 23. и 24. маја 2018. године, а поводом обележавања Јубилеја 150 година СИТС, присутнима се обратио министар за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић.

Говор министра Поповића преносимо у целини.

"Поштовани председниче Српске академије наука и уметности, академиче Костићу,

Поштовани председниче Савеза инжењера и техничара Србије, господине Марићу,

Поштовани академици и инжењери,

Тешко је наћи речи којима бих исказао колико дубоко осећам част која ми је указана заједно са приликом да вам се обратим на стопедесетогодишњици струке, у чију моћ да утиче на препород Србије, искрено верујем. 

Србија поседује један моћан ресурс, можда најмоћнијих од свих, који друштво тек почиње да препознаје. То је инжењерство. 

Данас, када обележавамо фасцинантан и у светским размерама изузетан јубилеј: 150 година постојања и плодотворног рада инжењерског удружења које носи назив Савез инжењера и техничара Србије, наша обавеза је да се присетимо неких историјских чињеница, да се осврнемо на садашњост и да нешто кажемо и поручимо широј стручној и широј јавности о будућности инжењерства у свету и Србији, а посебно о његовој друштвеној улози. 

Прво да кренемо са историјом и пар кључних имена која су релевантна за културни идентитет инжењерства Србије. 

Атанасије Николић био је први школовани инжењер у Србији. Рођен 1803. године, после завршене гимназије уписује се на Универзитет у Пешти где дипломира 1829. године. 

Одлуком Министарства просвете Кнежевине Србије именован је за првог ректора Лицеја. Николић је био један од оснивача Друштва српске словесности - данашње Српске академије наука и уметности, и Народне библиотеке. 

На његову иницијативу, Свети Сава се од 1840. године празнује у целој Србији као школска слава.

Следеће име које не треба заборавити је Јованка Бончић, прва жена са дипломом инжењера не само у Србији, већ и у Немачкој. 

Академско звање архитекте и диплому инжењера стекла је давне 1913. године у Дармштату. Јованка је српској престоници оставила зграде Учитељског и Ветеринарског факултета. 

Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Ковиљачи.

Следећи на листи оних који су обележили почетак традиције дуге век и по је Тодор Тоша Селесковић, први конструктор алатних машина и фабрика у Србији и професор технологије. 

1890. године иницирао је оснивање Удружења инжењера Србије, прве инжењерске асоцијације. 

Исте године када и Тодор Селесковић, рођен је и Никола Тесла, громада светског инжењерства, чија ванвременска остварења најбоље осликава чињеница да његов рад и данас представља не само инспирацију за младе инжењере и научнике, већ и област детаљних истраживања како би се проникло у идеје од којих су само фрагменти остали записани а остатак отишао заувек са Николом Теслом, 1943. године.

Само по Тесли, једином представнику српскога рода, именована је једна јединица си техничког система величина - јединица за магнетизам носи његово име: Тесла! У свету малог броја СИ физичких јединица Тесла стоји уз великог Њутна, Вата, Гауса и Ампера.

Савез инжењера и техничара Србије, чији се историјски корени повезују са Техничарском дружином, основаном 1868. године, дакле пре 150 година, је национална институција од посебног значаја. 

Ова Дружина била је расадник кадрова уз чију помоћ су формирани сви научно-технички институти, све високе техничке школе, факултети техничке струке, инжењерске коморе и академије у Србији и шире у Југославији. 

Савез је више од 100 година био покретач свих иновација и технолошког развоја, највећи издавач и пропагатор нових индустрија, највећи учитељ нових професија у индустријском развоју. 

Оснивањем института и других организација надлежности прелазе на њих. 

Он је био расадник инжењерске мисли институционализоване тако да и данас траје речју, носилац целокупног прогреса. 

Последњих педесет година Савез је као сталешка организација координатор стратешког развоја, док се оперативно спровођење изводи кроз институте, факултете, корпорације, владу. 

Данас, 150 година касније, Савез се опет суочава са новим изазовима. 

Време је дигитализације и дигиталне трансформације. Она доноси нове трендове као што су роботика са високим степеном интеграције, интернет ствари, вештачка интелигенција, виртуелна реалности, blockchain, big data, а све у функцији дигиталне економије.

Данас Савез треба да уђе у нову еру свог постојања и да се поново наметне као кућа свих инжењера, одакле потичу озбиљна разматрања токова нове индустријализације. 

Да сабере своје инжењере ма где били по свету и да их врати, не физички, али да обезбеди њихов допринос индустријској трансформацији наше земље.

Савез треба, на овом путу, да користи искуства еснафског повезивања какву има Немачка - Аcatech, Француска Natf, Енглеска Raeng, док Шведска има своју IVA академију. 

На европском нивоу ове академије су удружене у моћну асоцијацију Еurocase. Слични процеси се дешавају у САД, где је пре педесет година формирана NAE - National academy of engineering која је партнер држави и која даје лиценце и представља реални фактор одлучивања. 

Слични процеси постоје и у другим деловима света, при чему посебно треба издвојити кинеску академију CAE - Chinese academy of engineering. 

У Русији низ институција посвећен је дигиталној економији. 

Србија мора да прати ове трендове уколико жели успешну будућност.

На путу до будућности какву Србија заслужује гледајући ових сто педесет година Савеза, потребно је да направимо баланс између индустрије која је тренутно доминантна у Србији и која је тек почела да се креће према светским трендовима, образовања које је респектабилно и далеко испред те индустрије и футуристичког и већ присутног тренда дигитализације индустрије.

Таква будућност у великој мери зависи од инжењерства. Инжењери су најпре позвани да реализују озбиљне планове које је недавно европски комесар Moedaš, колега са којим сам се срео у Бриселу, изнео када је представио нови циклус истраживачких пројеката са буџетом 50% већим од претходног Х2020 циклуса. 

Кључне речи биле су примена иновација, вештачка интелигенција и дигитализација. 

Влада Србије следи, можемо рећи и визионарски прати овај тренд. Већ за ову годину издвојено је готово пет пута више средстава за подстицање иновација него прошле године.

Формирањем Министарства за иновације и технолошки развој, први пут у својој историји, Србија је јасно показала какву будућност жели када је у питању економски развој. 

Изградњом интегрисаног иновационог екосистема повезујемо инфраструктуру великих научно-технолошких паркова, истраживачких станица, факултета и иновационих startap центара, са фондовима ризичног капитала и онима који у предузетничке идеје желе да улажу и то све стављамо у правни оквир довољно флексибилан да свима омогући брзи раст.

Савез инжењера и техничара је, у дугом временском периоду иза нас играо озбиљну формалну, али и неформалну улогу. 

Када је имао прилике да издаје лиценце то је било веома формално, сада када су ту улогу делом преузеле друге организације, његова улога не сме да буде ни мало мања. 

Еснафско удружење чувара струке мора, без обзира на тренутно стање, а присећајући се историје и традиције да очува ниво поштовања свих који ту струку чине. Савез инжењера и техничара мора да се укључи у ренесансу инжењерства која се дешава у Европи и свету. 

Потребно је да се направи јединствени регистар свих наших инжењера у земљи и свету, да Савез постане кохезионо место које овога пута сабира све оне који могу да носе трансформацију индустрије у Србији. Да у регистру будемо сви и да нам свима тај регистар служи. 

Да обрнемо трагично стање земље, из које млади инжењери одлазе, у предност земље која има своје амбасадоре у свакој доброј индустрији на свету. Да Савез постане место поновног уједињења струке на добробит српске економије. 

Онда ће и мање инжењера одлазити. Да направимо моћне секције за сваки од технолошких изазова који нас очекују. Да направимо основу за инжењерско образовање новог доба, да утичемо на све техничке факултете да се мењају као и савез што се мења. 

За све ово потребна је нова стратегија развоја инжењерства у Србији, са посебним местом за Савез у њој. 

Сигуран сам да Савез има снаге да преузме ту интегришућу улогу коју су му околности и време пред нама наменили. 

Сигуран сам да ће му на том путу помоћи све институције попут Привредне коморе Србије, Академије инжењерских наука, свих завода и института, факултета и школа. 

Влада Републике Србије ће то подржати на прави начин. 

Век и по дуго искуство Савеза инжењера и техничара  је драгоцено и ја као министар задужен за иновацију и технолошки развој и пре свега инжењер сматрам да је неопходно да у будућности заједнички радимо на даљем развоју инжењерства у Србији, али и политичкој видљивости инжењерства, да оно буде препознато као моћан ресурс који ће Влада ефикасно користити у решавању изазова. 

Честитам вам овај импресиван јубилеј и желим динамичан и продуктиван развој у будућности који води према изградњи снажне платформе за развој инжењерства у Србији."




 
 
СИТС • Савез инжењера и техничара Србије • Кнеза Милоша 7, 11000 Београд, Србија • Телефон: 011/3230-067 • емаил:office@sits.rs