Одржана седница Радне групе 11 Националног конвента о ЕУ (НКЕУ) која прати Преговарачко поглавље (ПГ) - Енергетика
Седница је одржана 20. октобра у Зеленом салону Народне скупштине Србије у Улици Краља Милана 14. На седници је, као представник СИТС, присуствовао Предраг Стојановић, саветник у РЦ СИТС. Тема седнице је била енергетско сиромаштво у Србији.
Овај извештај су сачинили Предраг Стојановић и Зоран Пендић, руководилац РЦ СИТС, и члан РГ 11 НКЕУ.
Наташа Драгојловић, координаторка НКЕУ, обратила се у уводном делу скупу и истакла важност теме о енергетском сиромаштву са више аспеката: економском и развојном, праћења области у преговарачком процесу са ЕУ, до утицаја на здравље становништва у Србији.
О енергетском сиромаштву у Србији говорио је Александар Мацура, стручни консултант РГ НКЕУ за ПГ 15. У излагању је истакнуто да је енергетско сиромаштво један од кључних проблема са којима се суочава Србија.
Бојана Ружић, координаторка за европске интеграције и међународну сарадњу, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, говорила је о примени и праћењу спровођења два кључна документа у процесу приступања ЕУ, која нису у директној вези са преговарачким поглављима, Програму економских реформи (EPR) и Програму реформи политике запошљавања и социјалне политике ( ESRP ). Истакла је да је енергетско сиромаштво веома битна област у оквиру реформе социјалне политике.
Утицај квалитета ваздуха на јавно (народно) здравље у Србији била је тема излагања Уроша Ракића, стручног сарадника Института БАТУТ, у оквиру које је изнео поражавајуће податке о квалитету ваздуха у Србији.
У Европској унији не постоји законска дефиниција појма енергетско сиромаштво. У употреби су различите дефиниције. Аутори овог извештаја су сколони да усвоје следећу просту и разумљиву дефиницију енергетског сиромаштва домаћинства : Домаћинство је енергетски сиромашно ако је у хладнијим периодима (касна јесен, зима, рано пролеће) у години често у дилеми да ли да новац потроши на грејање или на исхрану.
Процењује се да је у Европској унији око 10% укупног броја становника, а то је око 50 милиона, енергетски сиромашно. Зависно од дефиниција енергетског сиромаштва које се користе у Европској унији ове процене иду и до 160 милиона становника. Основни узроци енергетског сиромаштва су високе цене енергије, мали приходи породица, енергетске потребе домаћинстава, власништво над стамбеним објектима, стамбена политика, енергетска ифраструктура, енергетски неефикасне зграде за становање и могућност приступа адекватној државној подршци. Ови узроци су израженији у сиромашнијим земљама ЕУ. Адекватне процене за Србију нажалост не постоје. Једино са сигурношћу може да се каже да је ситуација у Србији много гора.
Енергетско сиромаштво у Србији је евидентно. Нпр. информација да је стопа смртности због јаких мразева у јану а ру 2017 . године била за 49,5 % већа него у јануару 2016 . године је довољна да зазвоне звона на узбуну. Али ово је само врх леденог брега. По правилу, енергетски сиромашна домаћинства за грејање користе најјефтиније врсте фосилних горива (лигнит и слично), која у великој мери загађују животну средину, посебно ваздух. Иначе основни узроци енергетског сиромаштва у Србији су слични онима у ЕУ, само су неким сегментима много израженији. Нпр. енергетском сиромаштву у Србији у значајној мери доприноси енергетски неефикасан стамбени простор и неадекватна енергетска инфраструктура.
Важна тема седнице била је загађење ваздуха у Србији. Загађење ваздуха је последица, поред осталог, и енергетског сиромаштва домаћинстава у Србији.
У многим градовима Србије тешко се дише. Светска здравствена организација (СЗО) оценила је да је 2017. године загађење ваздуха у Србији било алармантно и да је преко 5 хиљада људи у Србији умрло због загађеног ваздуха. Можемо само да предпоставимо који је то број становника Србије који оболи од загађеног ваздуха. Сигурно се изражава стотинама хиљада. Загађени ваздух је тихи убица.
Загађења ваздуха у великим и малим насељима у Србији не разликују се много. Чак може да се каже да су мања насеља у току сезоне грејања много загађенија од већих, јер у њима не постоји централно грејање.
Највећи загађивачи су домаћинства која се греју фосилним горивима, углавно лигнитом лошег квалитета, који садржи канцерогене супстанце. Ваздух загађују и издувни гасови стотине хиљада аутомобила, посебно оних увезених половних, често старијих од 20 година. Затим, ту је и лоша енергетска инфраструктура, а такође и лоша саобраћајна инфраструктура, са катастрофалним саобраћајним протоцима у великим градовима. Не мали допринос загађивању ваздуха дају и модификоване пећи у ауто-сервисима, малим привредним објектима и индивидуалним гаражама у којима се сагорева канцерогено рабљено аутомобилско уље због његовог великог енергетског учинка.
Велики проблем у Србији је што се добри еколошки пројекти по престанку финансирања од стране одређених европских и других страних фондација углавном угасе. То је био проблем и са пројектом аутоматских мерних станица за анализу загађења ваздуха који је почео 2008. године, а звршен је 2011. године. Пројекат је коштао око око четири милиона долара, од чега је три милиона дала ЕУ, а милион долара је издвојен из буџета Србије, из Фонда за заштиту животне средине.
У оквиру пројекта Агенцији за заштиту животне средине испоручена је опрема за 37 аутоматских мерних станица, калибрациона лабораторија, аналитичка лабораторија, аутоматска мобилна станица и једно возило. Стандардну опрему аутоматске мерне станице чине анализатори за мерење концентрације сумпор-диоксида, приземног озона, угљен-моноксида, бензена и других хемијских супстанци, као и честица пасивних супстанци – чађи, пепела, прашине, дима пречника 10, 2,5 и 0,1 микрометар ( μm ).
Загађење ваздуха суспендованим честицама (енгл. particulate matter – PM ) састоји се од веома малих честица, од којих су посебно значајне оне које доспевају до најдубљих делова плућа и оне су други по реду узрок рака плућа после цигарета. Обично се ове честице сврставају у три категорије:
ü грубе суспендоване честице, које су мање од 10 μm – означавају се са PM10;
ü фине суспендоване честице, које су мање од 2,5 μm – означавају се са PM2,5;
ü ултрафине суспендоване честице, које су мање од 0,1 μm – означавају се са PM0,1.
Ноторна је чињеница да све што се направи или набави мора и да се редовно одржава, а за то су потребни квалификовани стручњаци и одређена финансијска средства. Ту ми често оманемо. Не предвидимо средства за одржавање и не обучимо људе. Због тога је од испоручених аутоматских мерних станица већи број већ годинама у квару или ради само повремено.
Због великог утицаја енергетског сиромаштва на јавно (народно) здравље и економију неке државе у прилогу овог извештаја даћемо неке значајни референце које се баве овим аспектима енергетског сиромаштва. У референцама су дате корисне сугестије за решавање проблема енергетског сиромаштва.
1. Energy poverty and vulnerable consumers in the energy sector across the EU: analysis of policies and measures , EC Project, May 2015 https://ec.europa.eu/energy/sites/ener/files/documents/INSIGHT_E_Energy%20Poverty%20-%20Main%20Report_FINAL.pdf
2. Energy Poverty , Brussels, EU, 2017
http://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/STUD/2017/607350/IPOL_STU(2017)607350_EN.pdf
3. The long journey to end energy poverty in Europe , European Policy Centre, June 2017
http://www.epc.eu/documents/uploads/pub_7789_ljtoendenergypovertyineurope.pdf
4. Katalin Csiba, Why is Energy Poverty Still an Issue?, Green European Journal, February 14, 2017
https://www.greeneuropeanjournal.eu/why-is-energy-poverty-still-an-issue/
5. Harriet Thomson, Stefan Bouzarovski, Carolyn Snell , Rethinking the measurement of energy poverty in Europe: A critical analysis of indicators and data , Indoor and Built Environment 2017, Vol. 26(7) 879–901
http://journals.sagepub.com/doi/full/10.1177/1420326X17699260
6. Harriet Thomson, Carolyn Snell, Stefan Bouzarovski, Health, Well-Being and Energy Poverty in Europe: A Comparative Study of 32 European Countries , Int. J. Environ. Res. Public Health 2017 , 14 (6), 584
http://www.mdpi.com/1660-4601/14/6/584
7. Marinella Davide , ENERGY EFFICIENCY TO TACKLE ENERGY POVERTY: THE EU TAKES A SMALL STEP , International Climate Policy N.44, January 2017, pp. 8-9
http://www.iccgov.org/wp-content/uploads/2017/02/ICCG-International-Climate-Policy-Magazine-44.pdf
8. Vasileios Ntouros , OVERVIEW | Energy poverty in Europe: Policies and recent initiatives , BUILD UP – The European portal for energy efficiency in buildings, 01 December 2017
http://www.buildup.eu/en/news/overview-energy-poverty-europe-policies-and-recent-initiatives-0
9. Квалитет ваздуха у Р епублици С рбији 2016. г одине , Министарство заштите животне средине , Агенција за заштиту животне средине , Београд, 2017. г одине
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2016.pdf
10. Ksenija Petovar , Energetsko siromaštvo i uslovi za njegovo smanjivanje , NKEU , septembar 2016. g odine
http://eukonvent.org/wp-content/uploads/2016/11/Energetsko-siroma%C5%A1tvo-Ksenija-Petovar-FINAL.pdf
11. Aleksandar Macura, Nevidljivi milion , VREME | BR 1399 | 26. OKTOBAR 2017.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1540685
Линкови |
|
Даље » |